Zoranu

secanjeZazelim te se,toliko da mi se tvoj lik ugradi u zenice

Zaboravim da si zauvek otiso na put bez povratka

i trazim te,u svakom ko bar malo lici na tebe,

bar malo tvoje dobrote da nadjem u njemu,

Odlazem u srcu sva secanja na nase dane,

na nase igre i nasa detinja radovanja,

pokupim svu tvoju tugu u moje suze i isplacem se,

jer ti nisi umeo da places i retko kad sam videla tvoju suzu

Radije bih da te se secam kao malog decaka,koji je zano da me nasmeje,da me povuce u neku musku igru,

Ako sam ponkead i bila gruba prema tebi,to je samo bio znak ,koliko sam se plasila za tvoj zivot.Da te otrgnem iz loseg drustva i da te sakrijem od svih boli.

Nisam uspela! Nisam bila tu kraj tebe kada su te otrgli od mene,i nisam uspela da te podignem kada si posledni put pao.Tad i nikad vise nisi podigo glavu da me pozoves da te podignem kao sto sam nekad davno;

 Eto, sad ja padam stalno.Trazeci u svakom tebe koji si znao da mi pruzis ruku i kao nekad  kazes:“ti mozes i ti moras dalje“…Ja znam da moram dalje,al’ ti mi svakim danom sve vise nedostajes!

Advertisements
Овај унос је објављен под Uncategorized. Забележите сталну везу.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s